Funkcionalna endoskopska sinusna
Operacija katarakte ili fakoemulzifikacija podrazumeva primenu ultrazvuka u eliminaciji zamućenog sočiva. Na mesto eliminisanog zamućenog sočiva se ugrađuje veštačko sočivo, koje pacijentima omogućava ...

Saznaj više ...
FESS


Endoskopija nosne šupljine i moderne imidžing tehnike danas predstavljaju standard u pristupu bolestima nosa i sinusa. One nam omogućavaju da izbegnemo nepotrebne i velike hirurške zahvate...

Saznaj više ...
VAŠA BOLNICA VAS UČI


Bezbedan pogled unutra - ultrazvučni pregled je bezopasan kako za majke tako i za njihove bebe.

Saznaj više ...
Vaskularna hirurgija


Nekada fizički male prepreke zadaju ljudima velike muke i boli.
Problemi vezani za vene, kapilare i hemoroide mogu se umanjiti ili potpuno otkloniti adekvatnim terapijama ...
Upotreba lasera u lečenju proširenih vena...

Saznaj više ...
PITAJTE DOKTORA


Pitajte doktora preko ovog formulara. Odgovor ćete dobiti u što kraćem roku na Vaš e-mail, a Vaše pitanje i odgovor će biti objavljeni na ovoj stranici.

Saznaj više ...
fb.png twit.png

 

PREDIJABETES

DA LI JE MOGUĆE SPREČITI POJAVU ŠEĆERNE BOLESTI?

Predijabetes(PD) je stanje organizma, gde postoji poremećena regulacija šećera u krvi ali ne u toj meri, kao kod šećerne bolesti. To je vremenski period od 10 - 12 godina, pre pojave, manifestne šećerne bolesti - dijabetesa mellitusatip 2, koja je hronična,doživotna bolest.

PD je zajednički naziv za: Povišenu glikemiju našte IGF i Smanjenu toleranciju glikoze IGT.PD je veoma rasprostranjen, raste sa godinama života . PD ima; 40% osoba u starosnoj grupi od 40-74 godina, 15,7% osobau starosnoj grupi od 20-39 godina, 31% osobau starosnoj grupi od 40-59 godina, 52% osobau starosnoj grupi od 60-79 godina, postoji i kod (gojazne) dece. Uzroci nastanka PD su mnogobrojne, to su: godine života, nasleđe, gojaznost, fizička neaktivnost, preobilna ishrana - bogata masnoćama, psihički i fizčki stres...

Retko se PD javlja sam, uglavnom ide udruženo sa povišenim krvnim pritiskom, sa poremećajem masnoće u krvi, sa gojaznošću centralnog tipa(u predelu stomaka). Skup tih poremećaja se naziva, Metabolički sindrom.Navedeni poremećaji,dovode do pojave ubrzane ateroskleroze krvnih sudova i do fatalnih kardiovaskulanih bolesti (srčaniinfarkt, šlog, gagrena noge...). Brzina ateroskleroze (zakrečenje krvnih sudova)raste u zavisnosti od toga, koliko tih bolesti ima jedna osoba .

Komplikacije na krvnim sudovima se javljaju i u PD. U momentu dijagnoze šećerne bolesti, 50% osoba već ima neku komplikaciju. Kardiolozi su pratili regulaciju šećera u krvi kod osoba sa svežim infarktom srca, samo 1/3 bolesnika nije imala problem sa šećerom u krvi, 1/3 je imala šećernu bolest, a 1/3 je imala predijabetes. Koronarna bolest i dijabetes tip 2 su nekako uzročno-posledično povezani, to znači ko ima koronarnu bolest, mora da se ispita u pogledu šećerne bolesti i obrnuto, ko ima šećernu bolest, mora da se ispita kardiološki. Predijabetes je stanje, kada još možemo popraviti lošu glikoregulaciju, da sprečimo pojavu šećerne bolesti, tj da budemo zdravi. Na taj način, sprečavamo i pojavu kardiovaskularnih bolesti.

Šećer je potreban za funkcionisanjeljudskog organizma, to je izvor energije za ćelije.

Šećer je stalno prisutan u krvi, nivo varira u zavisnosti, da li se meri pre ili posle jela. Kod zdravih osoba nivo šećera u krvi varira od 3,85 mmol/l do 7,8 mmol/l.

Organizam ima svoj kontrolni sistem, to znači, da održava nivo šećera u krvi u strogo kontrolisanim granicama. Hormoni gušterače, insulin i glukagon su zaduženi za to. Insulin ima ulogu, da snižava povišen nivo šećera u krvi, tako što se vezuje za ćelijsku membranu, kao ključ u bravu. Insulin (otvara vrata) i omogućuje ulazak i trasport šećera, kroz ćelijsku membranu u ćeliju, gde se razgrađnjom oslobađa energija.

Dijabetes mellitus tip 2 se postepeno razvija godinama, nastaje kada opadne funkcija gušterače, i luči50% manje insulina nego kod zdravih osoba. U PD,gušterača luči insulin u počku i više nego kod zdravih osoba, dok ne posustane, ali sporije, kao da treba da savlada neku prepreku. Prepreka zaista postoji, na nivou ćelijske membrane, to je insulinska rezistensija, kada insulin ne može da ostvari svoju biološku funkciju. U porodicama gde ima dijabetesa, osobe mogunaslediti, manje ili nekvalitetne insulinske receptore (brave). Insuliska rezistencija se javlja i kod gojaznih osoba jer masno tkivo luči neke materije (citokine) , koje se vezuju za insulinske receptore (zablindiraju brave) na ćelijsoj membrani, na taj način se kvantitativno smanjuje broj aktivnih receptora. Insuliska rezistencija se javlja kod osoba koji imajumetabolički sindrom. Zboginsuliske rezistencije, dolazi do porasta nivoa šećera u krvi: na prazan stomak, od 6,1 do 6,9 mmol, ili iposle jela od 7,8 mmol/l ali ne prelazi 11,0 mmol/l. Te vrednosti šećera u krvi još ne znače šećernu bolest, ali ne znači da je osoba zdrava, već da ima predijabetes. Najveći deo dana oko 20 sati se nalazimo u stanju posle jela. Povišen nivo šećera u krvi, oštećuje ceo organizam. Dovodi do oksidativnog stresa i do endotelne disfunkcije (to je početak zakrečenja krvnih sudova), do razvoja ateroskleroze i pojave makrovaskularnih (kardiovaskularnih)komplikacija, a zatim i do mikrovaskularnih komplikacija (do oštečenja sitnih krvnih sudova očnog dna, bubrega i nerava), te se javlja; retinopatija, nefropatija i polineuropatija.Povišen šećer u krvi dovodi, do poremećaja masnoće u krvi. Kod osoba sa dijabetesom, predijabetesom i metaboličkim sindromom poremečaj masnoće u krvi je mnogo opasnije, jer imaju oksidisani LDL-loš holesterol, koji se brzo taloži u zidu krvnog suda, i na taj način doprinose bržem razvoju ateroskleroze, trigliceridi su takođe povišeni, a HDL-dobar holesterol, koji treba da štiti krvne sudove od ateroskleroze je snižen.

Insuliska rezistencija je klica iz koje se mogurazviti i drugi poremećaji - bolesti, kao np: nealkohlična masna jetra, zloćudni tumori, policistični jajnici, depresija, sleepapnoae, Alzheimer-ova bolest...

Značaj predijabeta je u tome, da ga treba otkriti na vreme i lečiti. Lečenjem možemo sprečiti pojavu šećerne bolesti, kardiovaskularnih bolesti, i drugih bolesti.

Rrizik za pojavu predijabetesa i dijabetesa tip2 postoji kod osoba: Starijih od 45 godina, imaju u porodici dijabet, gojazne su, imaju povišen krvni pritisak, imaju ili su imali, infarkt, šlog, anginu pectoris, imaju, poremećaj masnoće u krvi. Kod žena; sa policističnim jajnicima, koje su rađale decu iznad 4kg, koje su u trudnoći imali povišen šećer.Osobe koje su pre imale poremećenu regulacju šećera. Osobe sa smanjenom fizčkom aktivnošću.

Zbog velike zastupljenoti predijabetesa u opštoj populaciji, u našoj zemlji postoji Nacionani program; Rane detekcije i prevencije tipa 2 dijabetesa.Osobe preko 40 godina života, se testiraju svake treće godine, pomoću upitnika. Ukoliko osoba ima 15 i više bodova, ima visok rizik za pojavu šećerne bolesti. Visoko rizične osobe,treba ispitati u smislu dijabetesa. Osobe iz posebno rizične grupeza pojavu predijabetesa i dijabetesa tip 2, treba ispitati u smislu dijabetesa češće, bezobzira na godine života.

Dijagnoza, terapija, i praćenje predijabetesa se vrši u Preventivnim centrima, u mestima gde nema takvog centra, to radi izabrani lekar.

Lečenje predijabetesa: - to je zapravo lečenje gojaznosti.

Potrebno je promeniti životni stil. Potrebno je iskoreniti loše navike, koje su dovele do ovakvog stanja. Gojaznost je hronična bolest, koja se doživotno leči.

Ishranom, koju treba individualno odrediti na osnovu težine visine i fizičke aktivnosti. Poželjno je uzimati češće manje obroke, polako jesti.

Fizičkom aktivnošću, koja se takođe individualo određuje. Preporučuje se svakodneva fizička aktivnost u trajanju oko 60 minuta; hodanje, plivanje, rad u bašti, vožnja bicikla, ples...

Mogu se primeniti i medikamenti u lečenju.

Promena načina života može da čini čuda, teba vrerovati uto iistrajati u tome.

Osoba koja ima predijabetes, ako smanji telesnu težinu, smanjiće i insulinsku rezistenciju, do te mere, da može, da postane zdrava osoba.

Dr Rozalija Kormanjoš-Senti

Ive Lole Ribara 38, Zrenjanin, Srbija

Telefon: +381 (0)23 510 765
              +381 (0)23 580 030
 
Fax:       +381 (0)23 528 830
 
Mobilni: +381 (0)60 0510 766
              +381 (0)60 0510 776
              +381 (0)60 0510 816

Konsultanti - Nutricionista


   Jelena Kovačević